Master 486 attack!

Poznati beogradski publicista i pisac lakog štiva, Momo Kapor (cija pisanija licno ne cenim baš puno), objavio je pre nekoliko godina kratak roman intrigantnog naziva i sadržine: Zelena coja Montenegra. U romanu ima zanimljivih segmenata o kockarskoj prirodi svakog velikog ili malog coveka...

Master EFFA test je najteži na planeti! Zbog njegove kompleksnosti, mnogi se odlucuju na polaganje "jacim" kombinacijama, klase 6 ili 5 i standardne dužine od 9 stopa (duže nije ni dozvoljeno!). Možda jedan jedini na zemljinoj kugli koji namerava to da uradi kracim štapom klase 4 je – moja malenkost!

Na putu za Junajt Jurop, odlucih da iskoristim stalnu šengen vizu a i Jecin hrvatski pasoš koji važi po zemljama EU, pa da svratimo do starih prijatelja u Nemacku. Povod: veliki EFFA-Germany miting u srcu Starog Kontinenta. Mnogo starih, dobrih prijatelja me ceka tamo, i unapred se radujem .  Ali, tu je i master test. Barem da ga otpratim, a možda i da ucestvujem, who knows ?!

Kako i dolikuje preciznim Nemcima, sve se organizuje u minut i savršenom redu. Fantasticno mesto Hambahtal, neka 2 sata od Frankfurta, sa jezercetom i velikim lepo uredenim travnatim terenom. U velikom hotelu sa 3 zvezdice, gornji sprat je rezervisan za fly tying workshop-ove (radionice). Svi sa nestrpljenjem ocekuju Hansa van Klinkena, autora cuvenih Klinkhamer imitacija, na koje je pohvatano tone riba po svetu! Atmosfera je fantasticna, Nemci znaju da se opuste kada hoce. Evociramo uspomene, pricamo o svemu ... dani prošli, dani sadašnji i buduci ... U poznijim casovima krece malo žucnija rasprava izmedu jedne grupe ljudi, mladih uglavnom sa jedne strane i mog starog prijatelja "iz klupe", Ditera Veilera, najmladeg mastera u EFFA. On je upao u vatru verbalnog multiduela, tako cesto danas prisutnog od pobornika nekih foruma i njihovih clanova. Tema je poznata i vec pomalo otrcana i dosadna: da postoje limiti za distance, da od limita pa dalje mora snaga, da TCR i XXD nemaju alternativu u takvim situacijama i td. i td. Krug price koji nije imao kraja, skoro da se zatvorio kada su Alexa pitali za mišljenje. Odgovor je bio kratak i jasan: "videcete demanti sutra na testu, štapom klase 4,  osam ipo stopa, medium-fast akcije"! Odjednom, oci su uprte u "bloody Serbian bastard": šta ovaj prica?!? Da li je ozbiljan, pa nije se ni prijavio!!! Do tada, kvota od 8 kandidata bila je popunjena: 7 prijavljenih za instruktora i jedan za mastera (Urs Miler iz Švice).

Kada sam mrtav ozbiljan potvrdno klimnuo glavom, organizator i predsednik EFFA-Germany, Armin Frobel mi uljudno prilazi recima poverenja i podrške: Alex, ako se odluciš, mi cemo napraviti presedan i omoguciti da polažeš, biceš deveti kandidat! Pogledam kroz prozor u tamu hladne oktobarske noci. Hladno, kiša i vetar! Obecavajuce, pomislih munjevito i potvrdno klimnuh glavom starom prijatelju, ali uz jedan uslov: samo ako padne opklada sa grupom žucnih galamdžija, koji su tvrdili da se najteži deo testa (daljinske discipline) može uspešno obaviti samo ultra-brzim štapovima i to najvece dozvoljene težine - šestice! Uslovljavao sam sa dve boce single malta (Talisker ili Makalan) kao i dve boce Rajnskog Rizlinga, tako sam otprilike izracunao da ce trebati za žedne duše mojih starih prijatelja. A master test u nastavku - ako prode, prode. Zvanicno, od tog trenutka sam ušao u program master testa i potvrdio: nastupam cetvorkicom, osam ipo stopa, medium-fast akcije! Ujutru cu se odluciti koja ce kombinacija biti, mada vec imam plan. Pomalo svi šokirani, odlazimo na spavanje. Rici, Diter i ja ostajemo. Rici umire od smeha i podržava me u svakom pogledu (Leteci Holandanin!). Diter, Nemac, iskljuciv i konkretan ... cak je pomalo ljut na mene. "Uzmi šesticu i udi sigurno u igru, ne eksperimentiši, nije vreme za to!". Šesticu??? Hocu, naravno, ali pod uslovom da mi stavite crni povez preko ociju!  Smejem se, a samnom i njih dvojica. I tako, zagrljeni i pomalo opijeni sjajnim rizlingom, odlazimo u horizontalu.

Active Image 

Dan za polaganje! Svi na noge vec u 7. Hladno jutro, pomalo vetra ali nebo prilicno vedro. Diter je cele noci pratio prognozu! Komisija, ciji je on clan, odlucuje da se prvo pocne sa vodenim zabacajima na fantasticno improvizovanom delu jezera, jer se procenjuje da pre podne nece biti velikog vetra i talasa. I bili su u pravu - ali samo delimicno! Vetar je polako pojacavao svoj intenzitet, a ja sam bio poslednji na spisku od 9 kandidata. Dakle, ocekujem nastup negde oko 11. Bice belaja, pomislih. No, oni koji me bolje znaju, upoznati su vrlo dobro koliko ignorišem vetar kada je o bacanju rec. Komisija nas okuplja, svi uglavnom  cute, samo se ja cujem, izvodim kerefeke. Clanovi komisije to vole, opuštena atmosfera je nešto što svaki master mora da pokaže na testu i uopšte. Predsednik komisije Jupp Verstraten, najgori!!! Ne prašta ni najmanje greške u lupovima. Diter i Bas de Bruin nisu ništa bolji, jer su željni dokazivanja, ali su potpuno korektni i principijelni. Jednostavno, ljudi rade svoj posao a ti druže - take it or leave it!

Prvi pocinju kandidati za instruktore; sa promenljivim uspehom, ali se uglavnom ide dalje. Urs i ja cekamo. Urs Miler je dobar cova, znam ga godinama. Oniži rastom, pa mi nešto došao još niži! Poce da se žali kako mu štap nije dobar. Prvi znaci nervoze i nesigurnosti, pomislih. Sve me nešto zagleda, a posebno moju Ross WW cetvorkicu ... Mislim da je naglo prebledeo kada ga je Jupp prozvao sa improvizovanog pontona. U narednih nekoliko minuta moja bojazan za njega pokazace se opravdanom!

Active Image 

Prva disciplina: dizanje 18 metara strune sa vode, u pravolinijskoj putanji, sa potpuno uzanom petljom, bez dodirivanja vode, uz minimalno paranje po površini, i vracanje na istu daljinu i isto mesto. Urs nikako da se sastavi!!! Kao da si dao štap Nadi Topcagic da baca! cartoon porn videos Prvi, drugi i treci put - ni makac! Ili dodirivanje, ili tejling ili kratak na 16 metara! Vidim da ga faca užasa polako sustiže, a tek je prva disciplina u pitanju, od njih zilion! Pomalo mi žao Ursa, znam da je uporno vežbao više od 18meseci! Vežbao sam i ja, ali rano proletos do aprila. Od tada pa sve do sad, samo pecao. Zakljucno sa Koloradom! Potpuno opušten ... možda je i to bio razlog onoga što ce uslediti...

Dakle, Urs odmah prvi penal na 18 metara. Nema više prava na greške, ako pogreši - gotovo je!

Sledeca disciplina: 18 metara roll cast!!! Vetar polako menja pravac i hladan je. Vidim da je Urs u velikoj frci zbog toga. Pokušava nekako ali prvi i drugi se završavaju negde na 16 metara. Za treci, poslednji pokušaj, Jupp ga savetuje da malo saceka dok ne prode vetar. Fer igra, svaka cast! Medutim, ne readi se tu o vetru. Prosto, covek je u psihološkoj frci i tu nema spasa! Treci pokušaj i - ništa! Urs ispada vec na samom pocetku. To je bilo najkrace master polaganje do sada, a gledao sam ih dosta! Žao mi Ursa ... prilazi mi, zna da sam ja na redu, steže ruku i kaže: go ahead, man, let breeze through it, I know you can do this! Drago mi je zbog ovoga ...

A sada malo ja! Stupam na drveni ponton, gde me ceka Jupp sa dokumentima i zapisnikom. Umesto da mu dam štap na proveru ispravnosti, ja ga odlažem na pod i hvatam Juppa za jedan samba ples udvoje. Publika na obali gromoglasno aplaudira. Hladno je i vetar duva, potrebno im je zagrevanje i akcija!


Alex Ivanovic: prvi zabacaj - 18 metara sa vode! Postepena akceleracija, savršen SLP i još bolji visok stop! Cujem Juppa pored mene kako komentariše "nice loops, Alex", ali vracam nazad za delic sekunde kasnije, što je bilo dovoljno vetru da mi splašne deo predveza po vodi u povratku! Bas diže crvenu zastavicu - ne priznaje se! OK, imam pravo ne sledeci. Vec u najavi sam siguran da cu uspeti, i žurim. Jupp savetuje da usporim. Fer, pomislih. Ponavljam sve isto kao pre, ovog puta za 1 metar viši backcast, nešto brže vracam nazad - i sve se u savršenom redu završava na 18 metara! Nemci nagraduju aplauzom.

Drugi zabacaj: 18 metara roll cast! Milojevic vrlo dobro zna kako sam izvodio roll od 20 metara na Adi. Medutim, ovo je cetvorkica, za 15cm kraca a vetar ne prestaje da šiba! I menja pravac, prokletinja! Ali, ne dam se. Prvi zabacaj - tacno na 18 metara, publika vec aplaudira ali ne i komisija!!! Jer, predvez je kolabirao u parašut stilu i nije se ispružio, što nije lesbian porn dozvoljeno! Teški EFFA standardi! Ponavljam zabacaj. Jupp ponovo savetuje da malo sacekam vetar. Slušam ga, ali ne sasvim. Biram SVOJ momenat, a ne NJEGOV! Drugi pokušaj - struna i predvez debelo preko 18 metara, u savršenoj pravoj liniji! Ovacije!!!

Treci zabacaj: Roll cast na backhand stranu 15 metara! Iz prve!!! Idemo dalje ...

Active Image 

Cetvrti zabacaj: Switch cast forehand strana, 22 metra! Prvi zabacaj, udar najsnažnijeg vetra, struna i predvez potpuno oblecu metar i znakove na vodi u širokom luku i struna potpuno nepravilno pada negde na 18 metara. Jak vetar! Jupp ponovo savetuje da sacekam ... i dok cekam, prisecam se svih sjajnih principa switch zabacaja koje inace koristim kada obucavam ljude: 1.faza duga akceleracija, 2.faza dugi i oštri D loop i 3.faza visok stop! Naglo se okrecem ka Juppu i dajem mu znak da sam spreman. Pravim ekstremno dugu prvu fazu, koja rezultuje laserskim D loopom visoke energije! Vec na pola puta osecam da sam uspeo! Visok stop i struna sa predvezom se perfektno ispravlja negde na 23 metra! Fantasticno! Osecam plimu zadovoljstva! Nemci nekako navijaju za mene (kad su to Nemci navijali za Srbe, pitam se!), jer prema njihovim shvatanjim, pokušavam nemoguce, a to se ceni! Ali, ne znaju da duh i krv Nikole Tesle kruži nama i da smo mi - urodeni majstori fizike, samo nam treba vreme i mesto da to pokažemo i dokažemo!

Cetvrti zabacaj: switch na backhand stranu, 18 metara! Prvi pokušaj potpuna truba! Struna pada tamo negde na 16 metara poput makarone. Drugi pokušaj, takode greška. Požurio sam, možda je trebalo da sacekam malo da prode vetar. Po prvi put mi se stvara zrno sumnje: eh da mi je ovde S4, i onih 15 cm extra što uskratih sebi!  Ne valjaju ovakve misli - ali iste sekunde iz mene nešto katapultira (osecam da nije dobro, nekontrolisano je!) i ja raspalih po backhand switchu, poslednji treci put! Na pola puta (ah taj osecaj nelagodnosti i neverice da niste stvar dobro zapoceli i da se nece dobro ni završiti!),  vidim da nije to ono što sam želeo. Struna ide na 18 metara ali se predvez vraca unazad, što je za mastera neoprostivo! Dobio sam prvi i jedan jedini dozvoljeni PENAL, sa kojim mogu da idem u drugi krug, ali bez prava na još jednu grešku! U publici tajac. Niko ništa ne progovara. Moram da priznam da sam se i ja ucutao, i to samo iz jednog razloga: bio sam gnevan na samoga sebe, jer su vodeni zabacaji moja specijalnost, a na njima zeznuh stvar! Neverovatno, ali u tom trenutku uopšte nisam razmišljao o vetru koji dobro ometa celu pricu kao ni o priboru koji je, ustvari - ultralagan! Na pola puta do travnatog terena, ljubim i grlim Jecku, pa nastavljam laganim hodom ... Rici me tapše po ramenu: "Alex, you are about to make a history in fly casting! Go ahead, amigo, go ahead"!

Ubrzo smo svi na terenu, poredani kao ovcice u oboru. Ponovo cekam sve ostale da bih nastupio poslednji, takav je protokol. Potpuno sam opušten. nude celebs Grlo mi je suvo, tako bih rado popio cašu rujnoga vina! Mislim i na opkladu: teren je mesto gde bi trebalo da je dobijem, nezavisno od toga hocu li proci za mastera ili ne! Pomislih na sjajan ukus pure scotish single malt Taliskera, miris paljevine u ustima, tako karakteristicne za ovo cuveno pice. Pode mi voda na usta! Krajickom oka pogledah na kandidate, neki od njih vec su na "drilu". Možda ce i položiti!  EFFA je stvarno težak, najteži! Ne meri se samo distanca, vec i stav, iskustvo, nacin, opuštenost, relaksacija, rutina i znanje.

Ukus Taliskera nekako je lepši uz pobedu, pomislih. Cekaju me teške discipline. Koliko su uistinu teške – znaju samo oni koji su probali! Prvi deo prodoh, uz penal! Loše Ivanovicu, loše. Hod po ivici, ali osecam da mi nekako godi! Pure adrenalin, što bi Ameri rekli!

Prozivka! Ja na redu ponovo. Dok hodam ka liniji, krajickom oka posmatram plasticnu lentu na ivici terena, koja histericno landara na vetru i kao da opominje – decko oladi, možda neki drugi put  ali danas, no chance! Onaj penal od pre mi žulja mozak, ubi me! Ali, idemo dalje. Trenutno, samo me opklada zanima. Princip je u pitanju! I ne samo princip. Radi  se o potpuno prirodnoj, efektnoj i elegantnoj školi mušicarskog bacanja, do koje mi je stalo od prvog trenutka moje spoznaje o njoj. A tu su i svi ostali, medu njima rodonacelnici i naslednici cuvene centralnoevropske  škole mušicarenja, cekajuci od mene samo najbolje! Presija batice; izdrži ili posrni – nema treceg izbora!

Prvi zabacaj drugog, najtežeg ciklusa: 22 metra jednom rukom, bez pomoci leve ruke!  U prvom pokušaju, letim preko 25 metara! Tanki i nežni lupovi. Rici i ostali na liniji skacu do neba i dižu zelenu zastavicu!

Drugi zabacaj: backhand cast na 25 metara! Vetar duva, ali uopšte ne marim za njega! Jupp, stari vuk, više me ne opominje za opasnost vetra – sada samo nemo posmatra šta se dešava. Tanani lupovi, puno energije i loudinga, struna poput lasera i tu smo – Rici meri celih 29 metara idealno ispravljene strune! Nemci ponovo nagraduju aplauzom;  dobro dode jer je napolju prilicno hladno ...

Dobro mi ide, pomislih ... i vec osecam ukus cistog škotskog viskija u ustima, kao dar pobede!  Ali, tri najteže discipline tek predstoje! Interesantno, ali me titula i sertifikat mastera nimalo ne zanimaju u ovom trenutku. Medutim,  faktor APP (Ako Prode Prode) nije na odmet !

Active Image 

Alex, 25 meters delivery  on backast! Jupp najavljuje  glasno, kao sledecu disciplinu,  i podiže obrve nekoliko puta  uzastopce, kao hot milfs potencijalno mesto gde cu da zeznem stvar i odem kuci! Interesantno, ali ovu rabotu završih u prvom zabacaju, sa ekstremno uzanom i visokom petljom koja se ispružila na dobrih 26+ metara! Ponovo aplauz, od publike koje nema mnogo. Hladno brate, i duva sve vreme bez prestanka! I to bocni vetar!!!

30 metara sa duplim cugom! Tražim test cast, imam pravo na to, jer se smrzoh od zime! Test cast: idealni visoki lupovi; dok ih izvodim – pevam novi mega hit Rihane, Disturbia ! U publici smeh! Rici diže zastavicu na 35,5 metara!!! Štap klase 4, osam ipo stopa !!!!!! Ross bato ... i pomalo ja! Medutim, test zabacaj se ne racuna, on je više „za zagrevanje“.  Ali, u  prvom narednom pokušaju, ova disciplina je bez problema savladana, predvez se elegantno ispravlja preko granice od 30 metara.

Poslednji, najteži  zabacaj u najtežem ciklusu: 24 metara u vazduhu! Nova regulativa kod ovog izbacaja: jedan clan komisije izvuce strunu do 25 metara a drugi veže cvor blizu cekrka, kao marker tokom mahanja. Kada lesbian videos leva ruka dostigne taj marker (cvor) kandidat je dužan da još 4 puta na toj distanci zadrži strunu u vazduhu lažnim zabacajima, bez dodirivanja terena napred i nazad, sa tananim i paralelnim lupovima!!! Iskreno, ovo je jedan od mojih omiljenih! Gledam u moju cetvorkicu a bogami gleda i predsednik komisije: „ahaaa, let’s  see Alex, you ARE  or you are NOT”! Ovo je zaista jedna od najtežih disciplina i ko je odradi kako treba – može se reci da je pravi master!

Rici, dobrica od coveka, mi prilazi i govori kako je teren pozadi mene dobar 1 metar podignut (po njegovoj proceni). Percepiram, sasvim dovoljan razlog da poverujem starom prijatelju i vec unapred razmišljam o ekstremno visokom zadnjem izbacaju (backcast).

Krecemo! Prvi pokušaj: vetar je i dalje tu! Svi clanovi komisije vicu uglas da sacekam smiraj vetra. Ruku na srce, 24 metra u vazduhu teško je izvesti i sa povetarcem a kamoli sa ovim sranjem koje nas ubi sve vreme od 9 ujutru!  I to sa 486 kombinacijom – pravo ludilo! Cekam strpljivo da malo ublaži vetar, jer me žulja onaj penal iz prvog poluvremena! Bas de Bruin je iza, on kontroliše zadnji lup. Krecem: ekstremno visoki i ultratanani lupovi, prednji i zadnji, koordinacija, kontrolisana energija... leva ruka potpuno prati ritam desne, što je od esencijalne važnosti za ovu disciplinu! U vazduhu, osecam da mi leva ruka „kaci” privremeni cvor, koji je komisija prethodno napravila. Ali, pravim grešku! Horst, instruktor u komisiji, podiže zelenu zastavicu na 25 metara, ja posle dva lažna izbacaja obaram strunu i završavam zabacaj. Jupp i Diter ne priznaju ovo! Kažu: pravilo je da kada dodeš do 25 25 metara , MORAŠ na toj daljini da izvedeš još 4 lažna izbacaja, sa potpuno idealnim i paralelnim lupovima, bez dodiririvanja terena nepred/nazad! Teško drugovi, do bola! Dakle, ponavljam. Prvi se ne važi. Krecem u drugi. Dajem znak da sam spreman, ignorišem vetar.  A onda, kapric dinarskog coveka: Tesla, munje i gromovi oko njega! E neceš ga, majcin sine! Ultra high line speed, ultra visok back i front, doduše cetvorkica ali ipak u mojim rukama!!!  Finoca je najvažnija na velikim distancama, u suprotnom, sve pada na zemlju, dodiruje, ne valja ... Osecam i vidim da su mi lupovi upravo takvi,  energicni ali fini i elegantni, srecan milf porn sam. U ritmu sam, struna je sinhrona i potpuno u mojoj vlasti. Prvi lažni – cujem Basa, „good”, drugi lažni – opet  potvrdno “good”; treci lažni – vec cujem Juppa: „nice loops, Alex”; cetvrti lažni – svi cute! Zelena zastavica visoko podignuta, tamo negde na 1225 metara!!! Ali, ja nastavljam igru, drugovi! Peti lažni - Bas pozadi prihvata nastavak igre i ponovo potvrduje – excellent! Šesti lažni, bez greške!!!  Još jedan lažni, vec cujem aplauze ali nastavljam. Osmi lažni, uzane petlje, ni jedna ne dodiruje zemlju, nema tejlinga. Diter skace kao malo dete i urlice, grli se se sa Ricijem i Jeckom! Znam i osecam da sam sedmim i osmim dodirnuo Teslu, srecan sam  ...

Dobih opkladu!!! Austrijanci i neki Nemci (galamdžije i TCR/XXD porno gay fanovi) prilaze i cestitaju. Nema cestitki, nego put  pod noge pa donesite one dve boce malta i rizlinga, rekoh naredivacki. Kad ono, gle cuda – boce vec spremne! Svaka cast, pomislih, civilizacijski nema šta. Jednu od boca upravo ispijam dok pišem ove redove …

U nastavku, trece poluvreme, proteklo je ovako: potpuno zezanje! Igram sambu i bacam strunu. Trebalo je rutinski da završim „target“ zabacaje na 6, 12 i 18 metara. Ustvari, desilo se ovo: 6 metara iz prve, 12 metara iz prve, 18 metara – ni posle trece!!! Opustih se, manjak koncentracije … prvi pokušaj na 18 metara sam uprskao jer sam imao mnogo lažnih zabacaja!!! Kažu, samo 3 do 4! OK, poštujem pravila. U drugom pokušaju, igram sambu i gadam krace za 10ak santimetara. U trecem, poslednjem, ne igram sambu ali prebacujem metu i za nagradu cujem kriticki i pomalo razocaravajuci glas mog starog prijatelja Ditera Vejlera, clana komisije: „sorry Alex, but you are out”. Potpuno sam zaboravio na onaj penal iz prvog poluvremena! Namotavam strunu,  prilazim ljudinama i sve ih redom celivam, jer sam srecan. Bio je to sjajan šou i fantasticno iskustvo. Cilj sam postigao ...

U stvari,  covek se svakog jutra njegovog novog dana  pita šta su mu ciljevi ili težnje ... Mislim da u životu normalnog coveka treba povremeno iskušavati limite i granice. Krv se procisti, um izbistri a telo uspokoji. Flajfišing je metoda izbora za sve ovo, bez obzira na formu. Zato ce sledeci pokušaj pomeriti sve moguce granice: EFFA master test sa  #4, 7’6” bamboo by B.Ramanauskas!

Ne pitajte planinara nikada zašto baš forsira težu  stranu Mt.Everesta za osvajanje! On sam zna svoje razloge. Licno, mislim da se radi o izazovu a život je za coveka, od njegovog rodenja pa nadalje, ništa drugo do izazov u razlicitim okolnostima.

Život je lep!
Life is good!

Svako dobro,
Aco Ivanovic.